Pešačke ture u organizaciji Nacionalnog parka Fruška Gora
Program: Dolazak kod raskrsnice na Iriškom vencu (kod Inf.centra je parking). Šetnja planinarskom stazom do izletišta Zmajevac sa stručnim vodičem uz priču o prirodnim, kulturnim i istorijskim vrednostima Nacionalnog parka (oko 1 sat), ostanak na Zmajevcu, razgledanje, odmor ili pauza u bivšem Planinarskom domu, sada restoran „Zmajevac“, uz mogući doručak ili pauzu za kafu (oko 30 min), nastavak planinarskom stazom do lokaliteta “Beli majdan” (oko 30 min), poseta lokaliteta, nastavak puta ka manastiru “Rakovac”. Priča o manastiru i razgledanje (30 min.). Povratak po dogovoru.
Ukupno vreme: 2,5 sata sa 1,5 sata pešačenja
Cena: 263 RSD po osobi (za grupe od najmanje 20 osoba)
Napomena: Izletište Zmajevac je ujedno i jedan od najlepših vidikovaca na Fruškog gori sa kog se pruža prelep pogled na Vrdnik i ravni deo Srema. Mnogi mladi provode vikend na ovom mestu, prave roštilj i uživaju u raznolikoj prirodi Fruške gore. Izletište je opremljeno mnogobrojnim drvenim klupama i stolovima, potpuno usklađeni sa okruženjem. Ozidana ložišta olakšavaju pripremu roštilja. U okviru izletišta nalazi se restoran “Zmajevac” koji pruža mogućnost smeštaja i obroka.
Detaljnije: Nekadašnji kamenolom “Beli majdan”danas predstavlja impozantnu galeriju u kamenu, visoku četiri metra, čiji svod podupiru kameni stubovi. Nastala je nekada davno je iskopavanjem kamena, najverovatnije za potrebe obližnjeg manastira “Rakovac”. Dimenzije celog kompleksa su jedinstvene za područje Fruške gore. Manastir “Rakovac” se nalazi u podnožju severnog dela Fruške gore odmah uz Rakovački potok koji prolazi kroz Rakovac. Manastir je ženski, posvećen Svetom Kuzmi i Damjanu. Osnovao ga je Raka Milošević, činovnik despota Jovana Brankovića, koji je na tom mestu po predanju ubio jelena. Pošto se jelen u hrišćanstvu smatra simbolom samoće i čistote monaškog poziva Raka je svoj greh iskupio time što je na tom mestu osnovao manastir. Manastir je više puta bio razaran i pljačkan od Turaka, Ausrougara i Nemaca, pa mu se tokom obnavljanja zbog toga i menjala arhitektura. Tokom II Svetskog rata u manastiru je otkrivena partizanska štamparija i zbog toga je manastir bio potpuno miniran. Manastir je obnovljen tokom 90-tih godina, a 2003.godine zahvaljujući donacijama započeta je izgradnja i obnova konaka.
Izvor: npfruskagora.co.rs
